среда, 17. октобар 2018.

Владета Вуковић | ИМА ЈЕДНА ПЕСМА



Има једно дрво што са нама расте,
има једна песма од нашег рођења,
има грана неба у пазуху ласте,
има једна нада до задњег вољења.

Има пустопоља срца по коме су
голуби гривњаши смртно гнездо свили,
па нам иду дани у мртвачком плесу
и нестају ко да никад нису били.

Има једно дрво што расте са нама,
има песма што нас од рођења храни,
коју смо упили с млеком и сузама,
има један сандук за наш пут незнани...

Има туга што нас од рођења прати,
па су дани наши већ преболно крти,
има песма што се праисконски сјати,
остане у нама све до наше смрти.

Има једно дрво што са нама расте,
има једна песма од нашег рођења,
има грана неба у пазуху ласте,
има једна нада до задњег вољења.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта