18 октобар 2018

Александар Ристовић – ЈЕДНОЈ ДЕВОЈЦИ



Јесен вас затиче за столом, у шуми, за чашом пива,
у колима која превозе излетнике док грицкате
сламку, најежени, озбиљног лица
пружајући цвет насмешеним скитницама.

Мислите на човека који вас је тражио
с јабуковом гранчицом за пасом једне недеље.
Не, нисте знали док је силазио степеништем
како је пламен осветљавао бљесак његових слепôчница.

Пробуђени наједном тајанственим позивом
ослушкујете свечане песме, звук рога,
краве са венцима од цвећа, једно лице
опаљено сунцем које се помаља из траве.

Љубав која вас је пратила целим путем
пуни вам опет уши нежним звуцима.
Успављујете се, обухватате главу рукама,
сањарите и ветар доноси из далека мирис трулих јабука.

1 коментар:

Све што напишете је слика вашег образа!