Што се догађа зрачно ништа.
Што са тјемена свакога бријега
слика је иста.
Зуј колобара баш ми одговара,
јер се видно шири у нечуј.
До глухости слух ме наговара
на поход ријечју.
Тако је добро кад нешто спласне
и сване лице ништоће јасне.
Поћудно је кад беспут и цеста
замрсе мјеста.
Дјелатно је кад мисао стане,
кад се стољећа смакну у дане.
Са становишта сваког листа
јесен је иста.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!