24 септембар 2018

Хуан Рамон Хименез | НАДА



Надати се. Надати се.
У међувремену,
о небо се каче;
Облаци златни, кишоношци;
трн се претвара у ружу,
ружа у лист, лист у лед.

У дугом двобоју
опрашта се славуј
од љубавних ноћи
и на сунцу
лептири у лету
удвајају лет.

Под сеоском свећом
далеку колевку снова
њише ветар златног октобра...
Тело ми божанскије,
старе илузије трулије;
Оно што чекам, минуло је.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!