![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhqOked47lnp9YpUdkTc-a7jbSu4Me5NEK1kuiJ0ZfVJZInR8-8NXjddFIURT_3epE31AvkCQEuQxdbG031PDOphWswREmjCx7TGg6bK17cGHYUiAOCT2MxnwNAAXm6T2U1TMaQ0hYgAjI/s1600/huan-ramon-himenez.jpg)
У међувремену,
о небо се каче;
Облаци златни, кишоношци;
трн се претвара у ружу,
ружа у лист, лист у лед.
У дугом двобоју
опрашта се славуј
од љубавних ноћи
и на сунцу
лептири у лету
удвајају лет.
Под сеоском свећом
далеку колевку снова
њише ветар златног октобра...
Тело ми божанскије,
старе илузије трулије;
Оно што чекам, минуло је.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!