18 август 2018

Иван Франко | СИКСТИНСКА МАДОНА



Ко је смео рећи да богиња ниси -
До безбожник коме срце не задрхти
Пред сјајем лепоте, ко у ропству пути
Не осећа шта су небески обриси?

Да, богиња јеси! Цвете рајски, Мати,
Погледај у мене са висине своје!
Не нађох божанства што на небу стоје,
Ал ћу и пред тобом на колена пасти.

Бога и духове можеш негирати,
Пакао и небо можеш бајком звати...
Ал твоја лепота - то бајка не прави!

И кад време дође да се прецртају
Богови и дуси,тебе ће да знају -
Ту, на платну - свет ће вечно да те слави.

1881.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!