понедељак, 23. јул 2018.

Борисав Симић | МАЧВАНКИ



Мачванко!
Белего мог имена,
молитво моје сенке,
у мени си земља, ја у теби — цвет.
Песма се грлице срцем ти стишава,
венчала се с летом пшеница,
и већ се даљина летњег јутра мути...
Мачво, какве ме опседоше чини?
Попала је роса по нашем сокаку,
а ноге ми горе у златној прашини.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта