скучи се видик у круг најужи;
цестама круже лишћа збјегови
и навријеше кише – зајужи.
Погледаш – пути лишћем засути.
У сјетну жељу мисли потону:
сви срцу драги близу да су ти
као да чекаш уру потоњу.
Сломи те нека туга прастара
што је и предак ћутке тугова
уз мукли звекет старих ластара
у давна нека јутра југова.
Ovog jutra mi je najviše "legla" pesma A.Ivanovića "JUTRA JUGOVA".Tuga i seta koja provejava celom pesmom,zbog sećanja na " prastaru tugu predaka", zbog mog jutrošnjeg raspoloženja,...kazano sve preko opisa prirode.Iako mnogo volim Crnjanskog,subjektivno donosim ovaj sud.
ОдговориИзбриши