Под ракитом, коју бршљан скрива, Склањамо се ми од невремена – Наша леђа огртач покрива, Ти си мојом руком овијена. Преварих се: ово жбуње немо Не покрива бршљан, но хмељ неки, Зато боље – хајде да простремо Испод себе тај огртач меки. 1954.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!