у пределе јада и
страха - најтеже.
Ту смрћу одише ноћи
зла тишина
и сунце нежнишћу
смртоносном жеже.
Цео дивљи свет им је
подарен на муку,
на црни труд. А мир
под тужним небесним луком
траје док стежу
вољену руку
уморном вољеном
руком,
и док своју душу без
речи предају,
и оскудна топлота
док их греје нежна.
А последњи дар је
изгубљеног раја
- земаљска самоћа,
страшна, неизбежна.
•С руског превела
Љубица Несторов
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!