Адам и Ева су изгнани из раја
у пределе јада и страха - најтеже.
Ту смрћу одише ноћи зла тишина
и сунце нежношћу смртоносном жеже.

Цео дивљи свет им је подарен на муку,
на црни труд. А мир под тужним небесним луком
траје док стежу вољену руку
уморном вољеном руком,

и док своју душу без речи предају,
и оскудна топлота док их греје нежна.
А последњи дар је изгубљеног раја
– земаљска самоћа, страшна, неизбежна.

•С руског превела Љубица Несторов