Ја тебе сањам,
храбра мала птицо,
у тренуцима,
кад се растајеш,
а твоји глувонеми
црни преци
у календару су у ствари
недеље које вену...
Ја те сањам –
тиха и бескрилна,
небом покривену,
како жваћеш горку
мрвицу,
бачену ка теби
из саме суштине...
(До овде – две-три речи
о животу,
за вечну несрећу
за све што се
гомилало под ноктима
испрљано
толиком љубављу.)
Ја те сањам,
храбра мала птицо,
како мудро страдаш
у лошем времену
и како наивно,
смело верујеш
да ће јато доћи
да те узме.