![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgiNf0-WXhL34UcBQRyOsrMOmMw5I48j_0A_va6xK5wn61t0bgwDhr7xY1htqeFJCmDWMw2lf_TS0QsOh5boctYbkDhrhNVjuNihI0j4vicjjW5KBOhX6Af4pVHXi0xr6M34i6FOHc-to4/s1600/ElenaAlexieva.jpg)
храбра мала птицо,
у тренуцима,
кад се растајеш,
а твоји глувонеми
црни преци
у календару су у ствари
недеље које вену...
Ја те сањам –
тиха и бескрилна,
небом покривену,
како жваћеш горку
мрвицу,
бачену ка теби
из саме суштине...
(До овде – две-три речи
о животу,
за вечну несрећу
за све што се
гомилало под ноктима
испрљано
толиком љубављу.)
Ја те сањам,
храбра мала птицо,
како мудро страдаш
у лошем времену
и како наивно,
смело верујеш
да ће јато доћи
да те узме.
•Превео с бугарског Мила Васов
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!