Ступају преда мном Очи пуне бљеска,
Ко Анђео да их магнетичним створи;
То су моја браћа, два брата небеска,
Лијући ми оком огањ несагорив.

Штите ме од греха и несреће друге,
Кораке ми воде по стазама Лепог;
Ја сам њихов сужањ, они моје слуге;
Тој буктињи живој покоран сам слепо.

О, прекрасне Очи, блистате ко свеће
Кад мистични сјај им усред дана гори;
Сунце сја, ал њихов плам згасити неће;

Док оне Смрт славе, ви певате Зори;
Ступате, појући буђење у мени,
Звезде чији пламен сунце не засјени!