![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiwu9cn-tGoFnTE-ouOOo88SnVZqukvF_hE6Fv2fkiBdYfiRLQCcde2aN2FUFl-s0sEF8O_aXWC964dEFFAlmmHkuIjlQIdKVTA78oj7yyepVSpGJ8119S9d0DMBuqqeZ6LnerY08HlI5M/s1600/Brahma_Halebid.jpg)
- Хајде да га закопамо дубоко у земљу – рекоше
богови.
Брама одговори:
- Не, то не ваља јер људи ће копати земљу и
наћи ће га.
Онда богови предложише:
- Да га потопимо у најдубљи океан?
Брама се није сложио:
- Не, ни тамо – јер ће они научити да
зароне у океан и наћи ће га.
Богови ће на то:
- А да га однесемо на врх највише планине и
тамо сакријемо.
Али, Брама је и овога пута одговорио:
- Не, ни то није добро, јер ће се временом
попети на сваку планину и опет ће преузети своје божанство.
Онда богови одусташе и рекоше:
- Не знамо где да га сакријемо пошто, изгледа
ни на земљи ни у мору нема места до ког људска бића неће стићи.
Брама је дуго размишљао, а онда је рекао:
- Ево шта ћемо. Сакрићемо њихово божанство у
најдубљи дeо њиховог сопственог бића јер људи се никад неће сетити да га ту
траже.
Сви су се богови сложили да је то савршено
скровиште, те тако учинише. И од тог времена људи су прошли земљу уздуж и
попреко, копали, ронили, пели се и истраживали тражећи нешто што је већ било у
њима.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!