Некада давно сва људска бића била су богови, али су тако злоупотребили то своје божанство да је врховни бог Брама одлучио да им га одузме и сакрије га тамо где га никад неће наћи. Али, питање је било где сакрити њихово божанство. Зато је Брама сазвао савет богова да би му они помогли да одлучи. 

- Хајде да га закопамо дубоко у земљу – рекоше богови. 

Брама одговори:

- Не, то не ваља јер људи ће копати земљу и наћи ће га. 

Онда богови предложише:

- Да га потопимо у најдубљи океан?

Брама се није сложио:

- Не, ни тамо  – јер ће они научити да зароне у океан и наћи ће га.

Богови ће на то:

- А да га однесемо на врх највише планине и тамо сакријемо.

Али, Брама је и овога пута одговорио: 

- Не, ни то није добро, јер ће се временом попети на сваку планину и опет ће преузети своје божанство.

Онда богови одусташе и рекоше: 

- Не знамо где да га сакријемо пошто, изгледа ни на земљи ни у мору нема места до ког људска бића неће стићи.

Брама је дуго размишљао, а онда је рекао:

- Ево шта ћемо. Сакрићемо њихово божанство у најдубљи дeо њиховог сопственог бића јер људи се никад неће сетити да га ту траже.

Сви су се богови сложили да је то савршено скровиште, те тако учинише. И од тог времена људи су прошли земљу уздуж и попреко, копали, ронили, пели се и истраживали тражећи нешто што је већ било у њима.