Дубоко у ноћ сад ми душа лети
У бескрај докле не потоне нијем
И сјетна клоне… А силама свијем
Све даље тежи! Мир тајанствен, свети,

Одасвуд хуји глухо, сребрн, сјајан;
А лети душа и све дубље тоне
У плавом тајанству празне васионе…
– О, душо тужна, узрок ти је тајан

Постања чудног, и нећеш га никад
Биједна сазнат!... Пати, чезни, љуби,
Чами и живи докле ти се пише:

– Одговора нигдеје нећеш наћи никад!
Живи и чезни! То је – ништа више –
Ах, у миру сјајне ноћи се изгуби!...