![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEinB6BnwMs9zTByOWIDLbLAe03aU4dx3Fi3TncoPmbFws_E_8_T76VKiDU_9gCpVUnLUe_WhHApT_rkAhxfYQ_6nu_UMXy37p6Gh85vkJjlfopaQfMfvcUVZRyeefDBTfthzPmJZUyn6us/s1600/dimitrije-compressed-compressed.jpg)
У бескрај докле не потоне нијем
И сјетна клоне… А силама свијем
Све даље тежи! Мир тајанствен, свети,
Одасвуд хуји глухо, сребрн, сјајан;
А лети душа и све дубље тоне
У плавом тајанству празне васионе…
– О, душо тужна, узрок ти је тајан
Постања чудног, и нећеш га никад
Биједна сазнат!... Пати, чезни, љуби,
Чами и живи докле ти се пише:
– Одговора нигдеје нећеш наћи никад!
Живи и чезни! То је – ништа више –
Ах, у миру сјајне ноћи се изгуби!...
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!