![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjdAhdn85HxwPOZXi4_kz5GozW4CiA5qrE4uZcwf9_wVSmoZmNwWjbvrE0Vf13QCCL8vFVSNN3D3beOd8ZwaGiqilGawrCxlL33htjLkkgy2FFBRS7RtNlh_RPa_nu9Zh5D8N1bzDupRIQ/s200/main.jpg)
Куд то крећу покорни вагони
Одједном обасјани морски сутони
У једном прозору, траг дечијих уста.
На капцима сене круници сличне
У коси локне сакрише мој крик
И би ми јасан тај временски трик
Што буди мртве ми воље челичне.
С том девојком у тами прозора
- Што гледа у Рај из димне станице –
Бејах често у сну пуном зора.
И чему те мисли жалоснице
Шта тражи сена у мени што дрема
Јер можда – ни на небу среће нема.
- С руског препевао Анђелко Заблаћански
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!