IVЛети, лети, пјесмо моја мила,
Глас твој нек се до неба извија!
Носи жељу на љубавна крила,
Да си драгој слађа и милија!
Ја каква је, жалосна не била!
Кад је видјех — сунце ме огрија!
Та љепша је, него бјела вила,
Него алем драги кад засија.
Оно око — око соколово,
Оно грло — грло лабудово,
Она уста — ах, жељице драга!
Сам анђелак да с неба заблиста,
И небеса да с' отворе иста,
Не би љепшег ја видео блага!
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!