![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhEHt3SBH0qWiWTSTxQeKFDHABGVTN9CBa4dOuno1U4xE0CthIyyFdhw4dao0wTS0KR3OLn6q0NlqDhjctNItasmNOGzsr3YCn4aICHvwE78FSciebe7Prjie7u65AVVnWsZ1pjo8wkgjU/s1600/ime.gif)
Сунце, ах, у све поре се увлачи.
Пуне ми очи и пуна утроба сунца.
Затварам се, завесе навлачим, а сунце ту.
Кад га непољу нема, оно је у мени.
Ох, уморан сам.
А ту негде близу, и далеко тамо, рат.
И величају се јуначка разбојништва.
Један пропланак зелене траве,
Један поточић воде хладне –
И ја бих био цар.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!