Сунце, ах, у све поре се увлачи.
Пуне ми очи и пуна утроба сунца.
Затварам се, завесе навлачим, а сунце ту.
Кад га непољу нема, оно је у мени.
Ох, уморан сам.
А ту негде близу, и далеко тамо, рат.
И величају се јуначка разбојништва.
Један пропланак зелене траве,
Један поточић воде хладне –
И ја бих био цар.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!