22 јун 2016
18 јун 2016
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhEHt3SBH0qWiWTSTxQeKFDHABGVTN9CBa4dOuno1U4xE0CthIyyFdhw4dao0wTS0KR3OLn6q0NlqDhjctNItasmNOGzsr3YCn4aICHvwE78FSciebe7Prjie7u65AVVnWsZ1pjo8wkgjU/s1600/ime.gif)
Сунце, ах, у све поре се увлачи.
Пуне ми очи и пуна утроба сунца.
Затварам се, завесе навлачим, а сунце ту.
Кад га непољу нема, оно је у мени.
Ох, уморан сам.
А ту негде близу, и далеко тамо, рат.
И величају се јуначка разбојништва.
Један пропланак зелене траве,
Један поточић воде хладне –
И ја бих био цар.
15 јун 2016
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhta_ISExoQFp5ZeGRb6yHvgifcS9vOWG5h3YwDeUqVyM6I7eGc_1lGIxP25JrElDJ5Hoc_j7S9rT2Vv1u190GRDKTwqhVnTjsXmSt9tUbxHQCv7LpoZwG_zTYJL9b8tVGaX0G2aMyCnGQ/s1600/385992_10150422772240633_1373205459_n.jpg)
Обале под тешком тишином и травом.
Ту вечерње воде хује тихом тугом,
А жалосне врбе шуме заборавом.
У зеленој јасној помрчини грања,
Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном,
Бледу, покрај реке; ту седи и сања,
И огледа лице у модрилу речном.
Ко зна од кад тако. Но у немом долу,
Глас пане ли само у та места чиста:
Сва тишина тешко уздахне у болу,
Рефрен патње оде од листа до листа