Топал сам ћув,
пролећем ти подунем.
Ђурђевска ноћ
над пупољима тако,
пупи ми пупила, мала.
Пламено ми се извијаш у цвет.
По коси ројем ти пале звезде,
ил’ зраку сунца у витице оплела.
Врелини овој
бризгај о бризгај, врела.
То иза сна, знам,
златан прах остане по њој.
И у пољупцу
презреле брескве сласт.
Зри љубав. Подне.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!