уторак, 30. септембар 2014.

Петар Кочић: * * *



Спустивши главу на моје груди, 
Плакала ти си, невино чедо,
А твоје нежне и бујне власи,
Скриваху лице туробно, бледо.

И ја сам плак'о, гледећи тебе,
И бујни поток суза је тек'о,
Али сам ипак пресрећан био,
Јер љубав сам за љубав стек'о.


1 коментар:



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта