![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgqIoEVWeEuEuJTq2D_CFKxDAEQAU1oWcRzm0l_FFZLtp24YFtkVAw2itpxMUiY8iLIgv5Lw8jBpGdVCA0EMb0eezL69HLJbt_6VnBTPbcRfnDZ59ghfLmvsiyj-gizxiGIRwGyL1b2bmE/s1600/blok12.jpg)
Крв на небу - све до руба.
Идем тамо где се гаји
Тајноделотворна љубав.
Ти си - у сну. Кад те сретам,
Ја не грлим тебе, памти,
Ја сам - царица планета,
Не за тебе - зрак мој пламти.
Преварен си непознатим:
Јер због светих снова никад
Бестелесни неће дати
Да им проникнеш до лика.
Удуби се, мање страстан,
У сопственог духа мрак:
И схватићеш - лепша ја сам
Од твог измишљеног сна.
2. децембра 1902.
- Превео: Миодраг Сибиновић
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!