Дошла си... тако дође облак лак
на ноћно небо тамо:
путник тек ход успорио је млак,
око за трен задивило се само,
већ огрну га црним велом мрак.

Дошла си... тако дође пјесма дјева
до тихих шума из даљине:
и путник стане ... опет тихо ... врева
та још кроз густиш зачуђени плине,
у шуму лишћа нестане тог пјева.

Дошла си... очи гледао сам твоје,
твој звонки слушао глас —
отишла ... путник склапа очи своје,
облака једног златног сања крас,
и пјесму једну што се увијек поје...

• Превео Луко Паљетах 

 - извор -