23 април 2014

Вилијам Шекспир: СОНЕТ 2



Кад ти четрдесет зима сколи чело
И нагрди ровом поље што је сјало,
Привлачна ти младост - гордо рухо бело -
Биће један дроњак који вреди мало.

И упитан тада: Шта је са лепотом,
Куд се твојих младих дана благо деде?
"У усахлом оку", ако додаш потом
То ће бити стид и речи што не вреде.

Из лепоте твоје изданак да вири -
Тад би мого рећи: "Ово дете сада
Правда моју старост и мој рачун мири",

Јер твоја лепота и у њему влада.
То би било - бити обновљен - стар, јадан,
И гледати своју топлу крв; а хладан.

  • Препевао Стеван Раичковић

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!