![artur rembo francuska poezija](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgOvRG9bUrOc7bLaezuczJ3FA9yjqRFw2hHEUhnwMIIQmg1ssUjZD6fiHn6b-CPxwVXa7iu5Qv8doDeg6q10qaiIDYqLbqdbN1JicdjEduXK52XMDfNY7O1kbbLVJKnvVYdK_QjXZDmNy4xUqIFXybIYAFRczYFFUaAYWmHJParnGd0rvNl1UjA9qBu/s16000/artur-rembo.webp)
О прекратка руко! О непокретни броде!
Играчка мртве воде, ја ни до једног цвета
не могу допрети – до жутог што ми смета,
ни до тог друга плавог, пепељасте воде.
Ох, прах са врба! Крило што их љуља!
Давно су прогутане све трскине руже!
Мој чамац, непомичан – а његово уже
на дну те силне воде – сред каквога муља?
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!