Између два пријатеља
Као између два врта и две улице
Била је најпре путања кратка,
Од две-три можда подланице.
Прво су пријатељи могли и шаптати,
А чули су се и поздрављали руком,
Али стаза је стала расти затим
И затрпавати се листом и шљунком.
Временом је постала дуга као река,
Нису се пријатељи могли довикати,
Нису чули својим речима одјека,
Нису се могли изблиза погледати.
Затим је стаза ишчезла као дуга,
Ни да је постојала не би се рекло.
Као да је обмана шумом протекла,
Остала је за њом тек пригушена туга.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!