понедељак, 23. децембар 2013.

Томас Стернс Елиот: ПОСВЕТА МОЈОЈ ЖЕНИ



Њој, која ми дарује радост неизмерну,
И што се моји осећаји буде кад будимо се ми
И што истог трена мир дође кад време је сна,
У нашем дисању складном.

Наша заљубљена тела миришу једно на друго
И не требају нам речи да се разумемо
А некад бесмислене речи нежно схватимо

Неће од зловољног ветра се заледити
Ни од суморног тропског сунца увенути
Цвеће у цветњаку који је наш и само наш

И нек строфе ове прочитају многи:
то је интимност наша – поклон људима.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта