Њој, која ми дарује радост неизмерну,
И што се моји осећаји буде кад будимо се ми
И што истог трена мир дође кад време је сна,
У нашем дисању складном.
Наша заљубљена тела миришу једно на друго
И не требају нам речи да се разумемо
А некад бесмислене речи нежно схватимо
Неће од зловољног ветра се заледити
Ни од суморног тропског сунца увенути
Цвеће у цветњаку који је наш и само наш
И нек строфе ове прочитају многи:
то је интимност наша – поклон људима.
И што истог трена мир дође кад време је сна,
У нашем дисању складном.
Наша заљубљена тела миришу једно на друго
И не требају нам речи да се разумемо
А некад бесмислене речи нежно схватимо
Неће од зловољног ветра се заледити
Ни од суморног тропског сунца увенути
Цвеће у цветњаку који је наш и само наш
И нек строфе ове прочитају многи:
то је интимност наша – поклон људима.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!