Ти си ми рекла
синоћ тако умилне речи
те нас је мноштво цветова, што се над нама свило,
одједном заволело, а један од њих слети
да би нас дотакао, и паде нам у крило.
одједном заволело, а један од њих слети
да би нас дотакао, и паде нам у крило.
Говорила си
како ће убрзо све да мине,
како ће наша лета пасти кô зрело воће,
како ће одјекнути последњи звон судбине
и како ћемо се волети сред старачке самоће.
како ће наша лета пасти кô зрело воће,
како ће одјекнути последњи звон судбине
и како ћемо се волети сред старачке самоће.
Срце ти је
горело пуно спокојног жара,
твој глас ме је грлио стисцима који годе,
и би ми кô да видим где се мирно отвара
далеки сплет путева што према гробу воде.
твој глас ме је грлио стисцима који годе,
и би ми кô да видим где се мирно отвара
далеки сплет путева што према гробу воде.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!