Не, нема смрти.
Ни камен овај мртав није,
Нити је мртав плод који је пао:
Живе од загрљаја прстију мојих,
Дишу ритмом моје крви,
Дахом који их је дотакао.
Исто једног дана, кад се осуши ова рука,
У сећању друге руке трајаће она,
Као што ће усне чувати ћутке
Укус устију којима се пољубац дао.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjGGdiAR0V3PjxAzJm6-GgI9xYCeaxJVvAh_TfteYNZHYIfgYitubma93l-l6XEF-rKyqPi1ouhosjA1fbt8j2aN_x_bQXHjjl2Dg3PVeg66ILwtm6ObCw-ebRg6GibTSpeKyme5RlaWfc/s1600/sarAM.jpg)
Нити је мртав плод који је пао:
Живе од загрљаја прстију мојих,
Дишу ритмом моје крви,
Дахом који их је дотакао.
Исто једног дана, кад се осуши ова рука,
У сећању друге руке трајаће она,
Као што ће усне чувати ћутке
Укус устију којима се пољубац дао.
- Препев Бранко Прелевић
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!