06 новембар 2013

Артур Лундквист – ЈА САМ ВУЛКАН



artur lundkvist
Ја сам вулканн, а ти мрачна ноћ
у којој хоћу да изгорим.

Буди дубоки морски талас
око моје стеновите обале.

За мене си увек драгоцено биће,
које се налази поред мојих ногу.

Притисни своје груди на моје,
да ми се нежно приближиш
и да ми прошапћеш реч из дубине срца.

И када буре дођу, када нас страсти обузму,
када се наша срца узбуде –
тада морамо једно друго да умиримо од правих
страхота, да се загрлимо у лудој радости!

Ја сам вулкан, а ти тамна ноћ
у којој хоћу да изгорим.

Ако ми дођеш једне твоје узбуђене плаве вечери,
касније тај наш подивљали дан
(један дан младих узбуђења)
ако ми дођеш у тај час –
ах, међу небескоплавим радостима
налази се једна млада бесна олујна страст!)
ако дођеш чиста и невина и природно откријеш се
као жена,
тада загледај моје очи и моје руке – и задрхти
као затегнуто уже на мој додир –
и треба да разумеш да смо ту само ти и ја
и један једини дубоки трен
и да је све друго само пена на узбурканој води.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!