субота, 28. септембар 2013.

Максим Риљски: * * *



Снег пада бешумно, полако,
Тонуле ватре у маглини,
Удаљен звон је чудан тако
У неразумљивој тишини.

Две прилике смо занемеле,
Ти си сва засута у бело,
Пахуље се играле и мреле
Над твојим тихим, брижним челом.

Људи у магли лелујали
И нестајали у сна тмини –
А ми смо бесциљно шетали
По снежној вечерњој тишини.



Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта