![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjqDHC7SsB3wmD27K0QGVqzGsU-wDnCCFoLaG6cpbKjJ2zJcSqERBKh0Q3Rkhp0W4H9fLjIXbwljctr197FKMLneLIrGpa58Fg_i6VnLtLxG2gClVtXCBENrUWGLdMT3bQ9N02bmGIMJvc/s200/220px-Krleza1.jpg)
по коме лахор игра,
модар и жут и бијел,
и јато боја пијуче и лети
по божјој палети.
У тишини дјетињи звони глас
о сутону што гине у радостан час:
На брду су кр'јесови планули,
облаци тихо лете,
звуци су вечерњи канули
и свијетла вечерња свијете.
Сутон је данас црвени акварел
по коме лахор игра,
модар и жут и бијел.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!