![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiXQGw5TS6whxJB8hLT9W510BbNF5cIWIIdsH0gsFBhzscXekBw6ZBdVLZzrq_WxqXowWNysqUUUQVWLK-JSmge-V-JUHhazX_e9yVpgLNdrDag4aSI6cHxGECtWnDRgkkaiEAR5XN-lLI/s200/antic+mika.jpg)
који на срцу немају љуску.
И све сам мењао у грудима
за једну песму добру и људску.
У небо сам се суновратио,
са свима сам се влажно љубио.
И коме треба, нежност вратио,
и коме треба, бол изгубио.
Бичеви грана - ребра плота,
ветрови сумрака за руку вуку.
Шта сам то имао од живота -
нечију косу, нечију руку?
И једно срце устрептало,
и два-три осмеха тиха и проста.
Све је то некад тако мало,
све је то, видећеш, сасвим доста.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!