понедељак, 17. децембар 2012.

Антун Густав Матош: ТАЈАНСТВЕНА РУЖА



У моме тајном врту ћути дрека
Рогоборног вијека. Сјајни мајеви
Кроз мирис лебде уз ријеку меда и млијека -
Ој, снови мог живота, модри крајеви!

Јер душа моја башта је далека,
Висок зид је чува, сфинга и змајеви,
Туд шета драга жена, душе јека,
А њеним бичем струје свети гајеви.

Зовеш ли се Цинтија, Сибила,
Каквог си лика, не знам рећи;
Знам те као себе и немам за те ријечи.

Као санак дираш моје зјене,
Не знам што си, дјевојка ил вила -
О тајно мога врта! О ружо моје сјене!

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта