Рогоборног вијека. Сјајни мајеви
Кроз мирис лебде уз ријеку меда и млијека –
Јер душа моја башта је далека,
Висок зид је чува, сфинга и змајеви,
Туд шета драга жена, душе јека,
А њеним бичем струје свети гајеви.
Зовеш ли се Синтија, Сибила,
Каквог си лика, не знам рећи;
Знам те као себе и немам за те ријечи.
Као санак дираш моје зјене,
Не знам што си, дјевојка ил вила –
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!