Стижеш ли са неба ил из вечних тама?
Твој поглед, божанствен и испуњен тмином,
Лепото! И добро и зло носи нама,
Па те зато многи пореде са вином.
У твом оку Сунце залази и свиће,
Ко олујно небо, ти одишеш зраком;
Усне ти амфора, а пољупци пиће
Што хероје слаби, децу чини јаком.
Из бездана крочи ил са звезда паде?
Уз твој скут се Удес мото као псето;
Насумице расипаш радости и јаде,
Владајући над свим, нехајна за све то.
По мртвима газиш и ругаш се њима;
Под Накитом твојим и Гроза је љупка,
А порок, тај драгуљ најдражи међ свима,
По стомаку твоме заљубљено цупка.
Озарени смртник лети твојим трагом,
Светиљко, и кличе: Благослов том пламу!
Дрхтави љубавник повијен над драгом
Сличи самртнику што милује јаму.
Са небеса или из пакла, шта мари,
Лепото! Грдобо грозна и проклета
Ако ми твој поглед, осмех и све чари
Шире врата досад непознатог Света!
Бог или Сатана? Анђео, Сирена,
Шта мари, чиниш ли - о, мирисе, сјају,
Свилоока вило, краљице љубљена!
Свет мање одвратним док нам дани трају!
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!