Између
уских лијеха, па се тихо смије.
У очима
њеним ведар подсмијех среће,
У очима
њеним тајна чар се крије.
Мирисавим
зраком с цвјетних грана ори
Заглушни
оркестар цврчака и птица.
Шумор.
Она стаје, све јој лице гори;
На земљу
јој пала кита љубичица.
Лети
један голуб; на крило јој паде,
Па јој
гуче гласом јутра и свјежине,
Па јој
прича причу голубице младе,
Што га
љуби жарко и од чежње гине.
Мирише
ружмарин. Воња башча цијела.
Одлети
јој голуб. Погледом га прати.
Чврсто
стисла усне, као да би хтјела
За нечим
нејасним слатко заплакати.
Бјежи
стазом - сама не знајући, камо.
Поскакује
и хрли. Чује глас даљине...
Остани у
башчи! Лијепо дијете, амо!
За тобом
све цвијеће умире и гине!
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!