понедељак, 26. новембар 2012.

Антун Бранко Шимић: УЧИТЕЉЕВА КЋЕР



Јутро, мир и сунце. Она башчом шеће
Између уских лијеха, па се тихо смије.
У очима њеним ведар подсмијех среће,
У очима њеним тајна чар се крије.

Мирисавим зраком с цвјетних грана ори
Заглушни оркестар цврчака и птица.
Шумор. Она стаје, све јој лице гори;
На земљу јој пала кита љубичица.

Лети један голуб; на крило јој паде,
Па јој гуче гласом јутра и свјежине,
Па јој прича причу голубице младе,
Што га љуби жарко и од чежње гине.

Мирише ружмарин. Воња башча цијела.
Одлети јој голуб. Погледом га прати.
Чврсто стисла усне, као да би хтјела
За нечим нејасним слатко заплакати.

Бјежи стазом - сама не знајући, камо.
Поскакује и хрли. Чује глас даљине...
Остани у башчи! Лијепо дијете, амо!
За тобом све цвијеће умире и гине!

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта