недеља, 30. септембар 2012.

Војислав Илић‎: ЉУБАВ



О што ме, срце, гониш ти,
И мориш духа моћ?
Сунце је зашло - мирно спи,
Тавна се спушта ноћ...

Да, тија поноћ шири лет,
Све живо снева сан;
У светле снове пада свет,
И светли чека дан;

Ал' ноћ кад падне, бајна ноћ!
Почињем песму ја
И те је песме силна моћ,
Младост јој име зна!

И стократно је срећан свак
Те песме ко је плен;
Живота у њој трепти зрак,
И бол је сладак њен!

О, пусти да њом певам ја
И срећу, бол и јад:
Јер тешко теби ако та
Изумре песма кад!

1881.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта