04 јул 2012

Данило Киш: ОПРОШТАЈ С МАЈКОМ



Мајко! Твој стаклени поглед душу моју мути
и режу ми зјене изломљене боре...
Скамењена, модра, твоја усна ћути,
а ја чујем тихе, њежне разговоре.

Још једном, мајко, о још само једном
топле прсте ти у косу ми урони,
да осјетим, мајко, у том јутру ледном
жар љубави твоје... И док звоно звони,

само једну ријеч утјехе ми кажи,
па склопи око што у бескрај зури,
осјећам да тај поглед мене тражи,
док низ свело лице задња суза цури.

О, та би суза хтјела рећи много:
пољубац мајке што се на пут спрема,
и савјет прије но се каже: "Збогом..."
њежну љубав мајке које више нема!

2 коментара:

  1. Анониман4. јул 2012. 12:13

    Divna pesma.
    Toliko topline i neznosti, sete, tuge i velike ljubavi prema majci.
    Majka je, istovremeno, drugo ime za najcistiju, bezuslovnu ljubav. Njeno krilo je toplo gnezdo u kome se osecamo sigurni i zasticeni i kome se uvek mozemo vretiti, ma sta nam se u zivoru desilo. Samo majka sve razume, samo majka sve oprasta, uvek strpljivo cekai samo voli, voli...
    Divno je imati majku,ali je isto tako veoma, veoma, lepo biti majka.

    Hvala, veliko hvala na ovako toploj, neznoj i meni veoma dragoj pesmi.

    ОдговориИзбриши
  2. Kad mi je majka umrla, prestao sam da verujem u Boga, rekao je Kiš.

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!