Хвалио се ветар свуда,
Уздиз'о се преко свега,
И сунцу је пркосио
Да је јачи и од њега.

"Ниси јачи" — сунце рече;
"Хвалџија си ветре само!"
"Ја ти рекох да сам јачи!"
"Е, па хајд да покушамо!"

"Ви'ш путника оног доле
Где корача поред Саве,
Да видимо ко ће прије
Шубару му скинут с главе!"

Поче ветар дуват', али
Што он већма дува, брије,
Путник већма капу чува
и на уши навлачи је.

Затим поче сунце сјати,
кад је ветар већ умин'о —
Сунце сјало љупко, мило,
А путник је капу скин'о.