15 јун 2012

Владимир Набоков‎: У РАЈУ



Душа, тек кад је смрт далеко
препознатљив ми је лик њен:
из провинције сам потек'о
чудак - у рају изгубљен.

У шумици дрема анђео -
дивље, паунасто биће.
Да би расправу заподео
забоди у њег штапиће

и крени опет из почетка:
најпре - твој чланак о њему,
затим... али због кога, чему
- читаност је у рају ретка.

Стојиш, занемео, затечен
у тузи и неверици:
о тој сањивој зверчици
све остаде неизречено.

*
Како назвати тај свет руже
- музејом пуњених птица?
И гледаш, кроз сузе, мој друже,
без имена и лица.

Берлин, 25.09.1927.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!