Нестаде дан, и нестала сва сласт је!
Слатки глас, усне, дах, мекана рука,
шапата топлог нежно многогласје,
очи, остварен облик дивног струка!

Избледе цвет, већ лепоту не пружа,
избледе из мог ока лепи сјај
којим једино бејах наоружан,
бледи топлина, глас, белина, рај -

без недоличне Евине наготе
празници свети нису више млади;
ред је да љубав почне из лепоте

ткање над тамом, задовољства ради;
ал, ако љубав би тек прошли дан,
нек ми да брзу молитву пред сан.