![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhNbRvojleOxQSeOn-K7h0cUdSUW4b6bDJlowPCRVbruknJDA_7_ry1U5MrBUT7kPLGuDy9ySKBnRNXbBok6a-D-16FFskvFYHupyPdVZBMs1B1lDtYRcITRc27mlcsEC4F5GeABpw-bkc/s1600/vesna+parun.jpg)
љубав је злато наталожено.
Она га у свом кориту њише
а злато расте. И што га даље
у себи носи све златнија је.
Ја већ превалих три низине
далеко за мном извор шуми,
а ушће не знам гдје се крије.
А кад гледам на своје дно
у шљунку сија злато чисто,
и од високог класја љета
злато је моје раскошније.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!