Зашто твој мали смијехне може да се сије
по орањима црним;
да клија и зрије,
да зрни
попут пшенице?
Тада бих на слаповима мојих вена
саградио воденице
и постао млинар вјечито прашњав
од твога смијеха?
Зашто твој мали смијехне може да се сије
по орањима црним;
да клија и зрије,
да зрни
попут пшенице?
Тада бих на слаповима мојих вена
саградио воденице
и постао млинар вјечито прашњав
од твога смијеха?
Radoznala, morala sam da otvorim blog jer mi je pesnik nepoznat a pesma predivna, ali, naravno, nista bez Andjelka! Hvala Vam Andjelko
ОдговориИзбришиRadoznalost se, valjda, isplatila..:)
ИзбришиMolim lepo. Pozdrav!
http://www.sites.google.com/site/anzapoezija/vitomir-vito-nikolic
Избриши