среда, 22. фебруар 2012.

Сима Пандуровић‎: РОМАНТИЧНА ПЕСМА



Сумрак је био, мутно време
Јесени, кад се радо ћути;
Кад срца клону, уста неме,
И бесмислени чине пути.

И ко да општег, гробног хлада
Дах неизбежни свуда проби,
У твојој малој, драгој соби
Тишина нека чудна влада.

Напољу тешке кише пале,
У души сиво, као свагда;
А твоје очи од смарагда
Болно су лепим сјајем сјале.

У нелагодно вече ово
Ја раздраганим нисам пост'о;
Ти ниси рекла ништа ново:
Ми ништа нисмо рекли, просто.

Ал' док је хладан ветар них'о
Напољу голе гране црне,
Ти си, уз светлост која трне,
У моју душу ушла тихо,

Поносна, мирна као свагда,
А ипак тако витка, нежна,
Бледа и чиста - ружа снежна –
С очима својим од смарагда.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта