Та погледај ме - не криј очи своје
нек љубављу се из мог ока хране;
она је слика те лепоте твоје
што к'о одблесак у мом уму гране.
Та прозбори ми - твој је глас к'о јека
из срца мога, па ухо ми чује
да већ ме љубиш. К'о госпа си нека
што пред огледалом снове снује.
О своме лицу које у те гледа.
Ја црпем живот док те оком пратим,
а слатко то је. О, како си нежна
кад жалиш мене што толико патим.
1815.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgwQE8dPhWjbwEFSRRZFXEu_D7pNgFpdrORQPw6kjdW2R78sJWWIrPFhyDvvB23xiuEULsAlVTo-aHIVZWQOiJ4Rau8erhkM5ajv7dtSyOpYmXge6u-Gfv5Rlr-XPK8vY5Z1YJ322La0SM/s200/shelly_percy.jpg)
она је слика те лепоте твоје
што к'о одблесак у мом уму гране.
Та прозбори ми - твој је глас к'о јека
из срца мога, па ухо ми чује
да већ ме љубиш. К'о госпа си нека
што пред огледалом снове снује.
О своме лицу које у те гледа.
Ја црпем живот док те оком пратим,
а слатко то је. О, како си нежна
кад жалиш мене што толико патим.
1815.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!