час јунакиња мојих снова,
што врата у живот весело отвара —
ти си увек свежа, увек кроз бол нова.
Твоја љубав, вековна, судбинска,
уме сумњом у те да ме за све веже,
ти не даш да ситост буде мени блиска,
јер жеља вечно до тебе досеже.
Ти умеш да страдаш, да робиш, да волиш,
кадкад бацаш душу у беспуће снова,
ти к'о скупа срећа умеш да заболиш,
ти си увек свежа, увек кроз бол нова.
Драгољуб Ђенадић Ђена
(1910 – 1971)
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!