понедељак, 15. август 2011.

Милета Јакшић: ЛЕТЊА НОЋ



Откуд долазиш, разблудна ноћи,
Те влагом мире твоје тамне власи?
Да ли из хладних струја океана,
Где си пламен летњег дана
Провела на груди
Воденог духа?
И сад се дижеш – у твојој коси
Горе корали, сија се бисерје,
Ризе су твоје обливене
Светлошћу благом, и дахом морске траве,
И груди мирисаве,
Росне и меке
К’о лабудово паперје!...
Заштитнице добра!
Љубавник се теби клања,
А ти га благосиљаш
Сањива, уморна
Од миловања...
Ноћи! Не тони скоро у морске струје:
Ја љубим
Под твојим окриљем благим;
Злато ми спава на руци,
Драга ми спава, склопила је очи...
Продужи власт, ноћи чаробна!
Скоро ће зора доћи —
Већ дишу јутарњи лахори,
И ја нећу моћи
Поцрпсти богатство сласти,
Којим су препуњене
Усне и груди њене…

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта