Мој јастук ме гледа свако вече
Празан као надгробни камен
Не знадох да ће толико да пече
Када останем сам
Када нема твоје косе да пољубац јој дам!

Сам лежим, потпуно тих је дом
И кандило угасло
Испружам руке ка телу твом
Да загрлим те страсно
Па нагињем ка теби врела уста,
Али љубим сам себе и соба је пуста
Када се нагло пренем –
Свуд само мук је ноћи ледене,
Звезда на небу подрхтава –
О где је твоје косе црвена
Где су ти слатка уста?

У сваком весељу сад бол знам,
У сваком вину јад морам пити;
Не слутих колико ће горко бити
Када останем сам,
Сам и без тебе кад морам бити.