Идем ливадом: гледа ме трава.
Тиши и тиши полако бивам.
Је ли то љубав, сан или јава:
Ја самог себе у себи снивам.
Звер ли сам, умник, или пак биље:
Хладан према питањима штурим.
Свег ме обузело тихо миље,
Гледам, а не знам у шта то зурим.
Да ли да вичем, или да ћутим:
Свеједно. Осећам тих је то вир.
Нећу, не могу срећу да мутим:
Нека ми до неба израсте мир.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhUDPXpC_5bMpjlum5vYwJslVezkPZ_B5M3etm8UbumKPoxDB_q8cQOu5fhcgte7RaXyiZOqltmM8Q36pzeyvgRnvatqFhJlNQbNfpjznn7p_5_m6zZghp8yTKv6Zc96xNFoOMIDTu3omo/s200/ime.gif)
Је ли то љубав, сан или јава:
Ја самог себе у себи снивам.
Звер ли сам, умник, или пак биље:
Хладан према питањима штурим.
Свег ме обузело тихо миље,
Гледам, а не знам у шта то зурим.
Да ли да вичем, или да ћутим:
Свеједно. Осећам тих је то вир.
Нећу, не могу срећу да мутим:
Нека ми до неба израсте мир.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!