06 јун 2011

Ристо Ратковић: МИР



Идем ливадом: гледа ме трава.
Тиши и тиши полако бивам.
Је ли то љубав, сан или јава:
Ја самог себе у себи снивам.

Звер ли сам, умник, или пак биље:
Хладан према питањима штурим.
Свег ме обузело тихо миље,
Гледам, а не знам у шта то зурим.

Да ли да вичем, или да ћутим:
Свеједно. Осећам тих је то вир.
Нећу, не могу срећу да мутим:
Нека ми до неба израсте мир.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!