Она је присутна на мојим трепавицама
И њене косе су у мојој коси,
Она облике мојих руку носи
И има мојих очију боју и пламен,
Она урања у моју сенку
Као у небо камен.
Њене очи су увек отворене
И због тога не могу да заспим.
Јарка светлост њених снова чини
Да се испаре сунце у висини,
Да се смејем и плачем док смех је све већи,
И да говорим а немам шта рећи.
И њене косе су у мојој коси,
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhDOgaDLjLuIMNvJCzRsKR1HExgQhs1k5PahAXaK2KvSxukyLyAjsysOvFijbmMlL9-53HTB0X1drQnsLJH_U-1LD9pcTmqNXbTnrWN_RfIyTnE0ueL5mu878PrdQEZ_OQyjV3GOswaUbQ/s200/polelijar.jpg)
И има мојих очију боју и пламен,
Она урања у моју сенку
Као у небо камен.
Њене очи су увек отворене
И због тога не могу да заспим.
Јарка светлост њених снова чини
Да се испаре сунце у висини,
Да се смејем и плачем док смех је све већи,
И да говорим а немам шта рећи.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!