четвртак, 25. новембар 2010.

Јован Дучић: ДРУГОВИ



Кад се кроз хуку ноћног планинског ветра чуло да неко и по трећи пут закуца на врата, домаћин се диже да види ко је. У страшној ноћи чуло се како лају лисице.

Човек који је био изгубио пут у помрчини, и склонио се овде од зла времена, не препозна у домаћину човека који му је некада украо жену и псето. А домаћин је опет видео у странца само његову тешку торбу која је изгледала пуна новца.

Преконоћ, дигну се домаћин и његова жена, задане путника и узму му торбу.

Ни жена није познала свог некадањег мужа. Али је псето познало свог некадањег друга. Оно му је дуго лизало стопе, и урлало над њим с пиштањем и са сузама.

Јер жена има инстинкат спола а не инстинкат пријатељства.

4 коментара:

  1. ОВО ЈЕ ЖЕНОМРЗАЧКИ КОМЕНТАР... САМО ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ПОСЕСИВАН И ЖЕНОМРЗАЦ МОЖЕ НАПИСАТИ ОВАКВУ ПРИЧУ ЧАК И АКО СЕ РАДИ О НЕЗАБОРАВНОМ дУЧИЋУ

    ОдговориИзбриши
  2. И ово је написао Јован Дучић:
    "Нема несреће мушкарчеве коју жена није у стању да сасвим неутрализира, или веома ублажи.''
    "Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица; ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, н...его у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима."
    Па, да ли је он женомрзац, или само постоје они који њега мрзе?

    ОдговориИзбриши
  3. Sudbine su ljudske svakojake, ali i sami ljudi tome doprinesu, sve zavisi od odredjenih okolnosti - dogadjaja a i samog karaktera čoveka!

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта