![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi1mkyzpY6SQy2MCGeeJdxrmFMJVq7ExXTXGm6aIXohyDiw6z9UJXXhlbUdpm7OLjYL1RLEUUQqim06M0JvBWz_0daSJed0xnRGaTizfv_PpOA_hAbHNnvH4qes2432rV3bJ9lPR05jwcQ/s1600/boris-pasternak.jpg)
сва си од ватре која гори.
Дај ми, у тамно здање стиха
лепоту твоју да затворим.
Гле како су преображене
у жару кућице абажура,
крај зида, крај окна, наше сене
и обриси наших фигура.
С ногама седиш на дивану,
по турски их под собом сплете,
свеједно- на светлу и у тами
ти вазда судиш као дете.
Причајући - на концу се збише
зрнца што ти падоше с врата.
Поглед твој је тужан сувише,
а реч наивна и умиљата.
Реч љубав тек теби могу дати;
све друго је неважно, лако,
за те – свет ћу преименовати,
само ако ти желиш тако.
Можда ће чувство благо, тајно
твој тамни поглед да источи
и твог срца богатство сјајно?!
Зашто ли тугом мутиш очи?
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!